*Ovaj tekst nisam ja pisao ali mi se veoma svideo i nateraome na veoma dubaka razmisljanja..
Na pustinjski pesak, koji je lezao nepomicno, padali su uzareni zraci sunca. Svuda unaokolo, do u nedogled, vladala je mukla tisina. Tako je to trajalo danima i mesecima, godinama i vekovima.
Jedno maleno zrnce, koje se nalazilo na povrsini pescanih naslaga, otpoce jednog jutra, nekim cudom, da misli. U njegovoj sicusnoj glavi rojile su se velike slike o nekom drukcijem i neobicnijem zivotu. Pescano zrnce je zazelelo da se pokrene iz svoje zazarene jednolicnosti, da napusti ovo dosadno mesto sa kog se nije cuo ni sum, ni glas, niti se moglo bilo sta, sem peska, videti. Utom dunu pustinjski vetar. Jedan sloj peska sa povrsine pokrenu se iz svoje nepomicnosti i polete kroz vazduh. U sivom pescanom oblaku, koji je plovio nad pustinjom, nalazilo se i zrnce koje misli. U njegovoj sicusnoj glavi prvi put je likovala misao:
“Pocelo je, najzad!”
Posle nekoliko casova vazdusne voznje, zrnce pade kraj jedne zelene oaze. Naculjilo je svoj sicusni sluh i osluskivalo veselo kloktanje izvora. Dani i noci su postajali sve zanimljiviji. U oazu su navracali beduini sa kamilama. Dovikivali su se medju sobom, a ponekad i pevali. O, koliko je samo tada bilo sumova!
Meseci i godine su prolazili.
U sicusnoj glavi su ponovo otpocinjale da se roje velike slike o drukcijem zivotu. I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi i zrnce koje misli ulazilo u sivi, pescani oblak, koji bi ga preseljavao na sve novija i zanimljivija mesta. Sicusna glava nije mirovala. Stalno su se u njoj rojile velike slike. Maleno zrnce je sve cesce zudelo za novim vetrom koji mu je uvek donosio promenu. Jednog dana dunu neki strasni vetar koji je satima vitlao pescani oblak nad pustinjom, sve dok ga ne nadnese nad morsku pucinu. Tako se maleno zrnce nadje i na morskom dnu. Posmatralo je sada velike i male ribe i osluskivalo iznad sebe huku talasa.
Vodene struje koje su ga valjale, premestise ga najzad i do mesta odakle su bageri vadili pesak za gradnju. Kad se jednog jutra zrnce probudilo na lopati, otpoce njegova duga voznja. Samo, ovoga puta, bez vetra. Vozilo se sada kamionima, vozovima i kolicima. U njegovoj sicusnoj glavi carovala je samo jedna misao:
“To je, dakle, onaj veliki zivot!”
U nekom velikom gradu, u nekoj velikoj ulici, radnici ga pomesase sa zitkim katranom i ugradise u asfalt. Danima su preko njega, uz buku, prelazile automobilske gume. Maleno zrnce je sa osmehom osluskivalo zamor velegrada, sve dok mu se ponovo ne ukaza slika o drukcijem zivotu. Zrnce koje misli je napregnuto ocekivalo vetar. Ali, kada se vetar pojavio, zrnce nije uspelo, onako zarobljeno u asfaltu, ni za dlaku da se pokrene sa svog mesta. Vetar je ulicom preko njega i veselo vitlao samo izguzvane hartijice.
Svi mi svakog dana nesto ocekujemo,u skoli,na poslu,kuci.Nekada to mogu biti male stvari,ocena, povecanje plate,dobar film,..Nekada previse trazimo,DA svi ali svi ponekad ocekujemo ne moguce Zasto?Nemam pojma.Da li smo to jednostavno mi (ljudi) ili to mozemo izbeci?Kada ocekujemo nesto veliko nesto sto stvarno dugo dugo cekamo zelimo nadamo se tome,a realno je (manje vise) da li uvek budemo razocarani.Naravno da ne,koliko god zvuci bezveze nekada se cuda dogadjaju i to svima.Ali sta,ako ne.Sta ako se to sto ocekujemo pretvori u nesto novo ne ocekivano i jednostavno nam se ne svidi.Kada trazimo previse a malo damo za uzvrat,uvek budemo razocarani,to je u nasoj priraodi ali kako to izbeci? Mislim da odgovor "lezi" u nama.Trebamo svi mi smanjiti ta suluda ocekivanja da ce biti bolje da ce se nesto dogotditi........STOP,kljuc je u tome da se treba razvedriti koliko mozes pozitivno misliti i truditii se.Mozda na kraju ne ispade sve kako si ocekivao ali ni tad ne ocajavaj ima vise pokusaja i sansi......bar se nadam....
*izvini te zbok gramatickih gresaka (niko nije savrsen)...
Svi mi zivimo u nekoj zajednici,i ukljuceni smo u razgovor sa raznim ljudima iz nase okoline,sa kojim naravno ne delimo uvek isto misljenje.Nastaje problem kada dodje do razlicitih stavova i odluka.Odluka ce uvek biti na tabi.Kako zanti sta je ispravno?Nikako ti mozes imati i znati neke norme,pravila ali opet ima toliko iznimki.Znaci da li trebamo da se lako prepustimo tudjim misljenjima i stavovima radi solidarnosti?Ja mislim da NE,ali svaka osoba gresi,sta mi pokazujemo time sto se solidarisemo u necemu losem,nista i zasto onda od svih nas drustvo ocekuje podrsku u losim stvarima,da li ces ipasti los drug ako se ne solidarises?Naravno da neces,UVEK ali Uvek razmisljaj svojom glavom donesi odluku onako kako se tebi cini ispravnom i nemoj nikada dopustiti da drugi odluce umesto tebe ili da zbok solidarnosti napravis gresku.Jer kao sto je receno svi smo drugaciji i to smo 'kako tako' prihvatili zasto onda nebi i drugaciji stav,ne ti ces ispasti los,kukavica ako ne uradis 'ono'.
Dakle solidarnost samo onda kad ti smatras da cinis ispravnu stvar i bas nikad nemoj raditi svari radi ostalih,razmisljaj svojom glavom.
Moje ime je Stefan,zivim u jednom malom mestu.Uglavnom je jako dosadno ovde.Moja drugarica Kaca i ja smo odlucili da pocnemo da pisemo kolumnu o tinejdzerima,da se bavimo trenutacnim problemima nasih vrsnjaka. Svake nedelje ce se postavljati po jedna tema na kojoj cemo izlagati svoja misljenja.Mnogo bi nam znacilo da se i Vi prikljucite komentarima .
*izvinjavam se zbok gramatickih gresaka,..svi gresimo..
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Maj 2011 [2]
- April 2011 [3]
